Moja prijateljica Milica mi je preporučila Mišela Uelbeka, kao vrlo interesantnog pisca koji piše o nametnutnim šablonima: mlad, lep, agresivan - svet je moj, o komplesnosti međuljudskih odnosa, o...Bilo je dovoljno, shvatio sam da moram pročitati sva njegova dela, te sam tako odmah kupio roman Proširivanje područja borbe.
Pisac vešto koristi kvazifašističke stavove ne bi li nas nemilosrdno sukobio sa našim predrasudama. Prvo što upada u oči jeste njegov odnos prema fizičkom izgledu. Naime, do tančina opisuje "ružnoću" svojih likova. Po meni, on to čini ne bi li čitaocima pokazao iskrivljenu sliku o lepoti i posledice koje takav stav ostavlja na život pojedinca i samo društvo. Naime, njegovi "ružni" ljudi pate jer nisu u stanju da ostvare seksualno - emotivne veze upravo zbog svog fizičkog izgleda, tj odbijanja okoline da ih prihvati kao ravnopravne tj. seksualno konkurentne. To im stvara niz nerešivih problema.
U svakom slučaju, mislim da je Uelbekom roman odgovor na neumoljivu marketinško-medijsku promociju fizičkog izgleda kao imperativa uspeha u životu. Ukoliko nismo lepi, fantastično građeni, te ukoliko ne idemo nekritički u korak sa modom, ostajemo bez šansi za normalan život.
(Dalje)
